Kratka i jasna objašnjenja pojmova koji se javljaju kada pišete seminarski, diplomski rad, mejl ili tekst za veb – svaki sa vezom ka alatu koji pomaže.
Ovaj rečnik objašnjava 24 pojma koje oni koji pišu na srpskom najčešće traže, od parafraziranja, plagijata i stilova citiranja do pravopisa, zapete, padeža, glagolskog vida, ekavice i ijekavice, latinice i ćirilice, čitljivosti i AI detektora. Svaka definicija ima između 40 i 60 reči, daje primere na srpskom, gde je to važno navodi pravopisni oslonac, na primer Pravopis Matice srpske, i vodi ka alatu AdeptWrite-a koji pomaže u tom zadatku.
Alat koji procenjuje da li je tekst napisala veštačka inteligencija, na osnovu statističkih obeležja teksta. Rezultat je procena, a ne dokaz: može pogrešno označiti ljudski tekst, naročito kratak, ili propustiti prilagođen AI tekst. Zato ne treba da služi kao jedini osnov za optužbu. Kako rade AI detektori.
Kratak, samostalan sažetak naučnog rada ili diplomskog rada, koji stoji na početku i obično obuhvata cilj, metod, glavne rezultate i zaključak, a prate ga ključne reči. Piše se poslednji, u celim rečenicama, i mora da poštuje propisani broj reči. Na osnovu njega čitalac odlučuje da li će čitati ceo rad.
Označavanje izvora iz kojeg potiče navod, parafraza ili podatak: u tekstu, u zagradi ili fusnoti, i u celovitom unosu u spisku literature. Doslovan navod stavlja se pod navodnike sa brojem strane, na primer (Ivić 1998: 45). Način zapisa zavisi od stila koji propisuje fakultet ili časopis.
Koliko se lako tekst čita i razume; zavisi uglavnom od dužine rečenica i reči i od retkih izraza. Formule čitljivosti, nastale za engleski jezik, za srpski daju samo približnu procenu, pa se rezultat tumači kao orijentacija, a ne kao ocena. Kraće rečenice i jasan raspored pasusa gotovo uvek poboljšavaju čitljivost.
Dva standardna izgovora staroslovenskog jata u srpskom jeziku: ekavski (mleko, vreme, lepo), uobičajen u Srbiji, i ijekavski (mlijeko, vrijeme, lijepo), uobičajen u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Oba su ravnopravna; u istom tekstu ne treba mešati oblike. Latinica, ćirilica, ekavica i ijekavica.
Vrsta jezika izabrana prema situaciji i svrsi: naučni, administrativni, publicistički, književnoumetnički i razgovorni stil. Stil određuje izbor reči, dužinu rečenica i stepen formalnosti. Molba ili motivaciono pismo traže administrativni, odnosno poslovni stil, a poruka prijatelju razgovorni. Formalno i neformalno pisanje.
Napomena označena podignutim brojem u tekstu, a ispisana na dnu iste stranice. Služi za navođenje izvora (naročito u humanistici i pravu) ili za kratko dodatno objašnjenje koje bi prekinulo tok rečenice. Kada se napomene skupe na kraju rada ili poglavlja, zovu se endnote. Fusnote i endnote.
Gramatičko svojstvo glagola da izražava da li je radnja završena ili traje, odnosno ponavlja se. Svršeni glagoli (napisati, pročitati) označavaju završenu radnju, a nesvršeni (pisati, čitati) radnju u toku ili ponavljanu. Pogrešan vid kvari rečenicu: uz trajanje stoji nesvršeni glagol, pa je „Pisao sam rad čitave noći“ ispravno, a „Napisao sam rad čitave noći“ zvuči neprirodno.
Slaganje reči u rečenici po rodu, broju, licu i padežu: pridev se slaže sa imenicom („nova knjiga“, „novi rad“), a predikat sa subjektom („studenti su predali“, „studentkinje su predale“). Najčešće greške javljaju se kod složenih subjekata i brojeva: „dva studenta“, ali „pet studenata“.
Srpski jezik se ravnopravno piše dvama pismima. Ćirilica je u Srbiji zvanično pismo, a latinica je u svakodnevnoj upotrebi (mediji, internet, društvene mreže). Latinica ima 30 slova, uključujući dvoslovne znake lj, nj i dž. Isti tekst može se preslovljavati bez promene značenja, ali je pri pisanju važno ne mešati pisma.
Provera i ispravljanje gotovog teksta u pogledu pravopisa, gramatike, interpunkcije i stila. Lektura dolazi posle pisanja i uređivanja, ne umesto njih. Alat za proveru gramatike označava moguće greške, ali predlozi zahtevaju vašu procenu, jer program ne poznaje uvek nameru autora ni kontekst.
U poslovnim i službenim tekstovima obraćamo se sa „vi“; kada se obraćamo jednoj osobi iz poštovanja, u pismima se zamenica piše velikim slovom („Vi“). Prijatelju i bliskim kolegama pišemo sa „ti“. Mešanje oba oblika u istom mejlu deluje nepažljivo. Oslovljavanje u pisanju.
Gramatička kategorija imenica, zamenica i pridevâ kojom se izražava odnos u rečenici. Srpski ima sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Prema padežu se menja završetak reči: „Pišem rad“, „bez rada“, „radu“, „o radu“. Greške nastaju kad se padež ne slaže sa predlogom.
Preformulisanje tuđeg odlomka vlastitim rečima i drugačijom rečeničnom građom, uz isto značenje. Parafraza je obično slične dužine kao original, za razliku od sažetka koji skraćuje. U radu se i parafraza mora citirati; parafraza bez navedenog izvora smatra se plagijatom, makar su sve reči zamenjene. Kako parafrazirati tekst.
Tekstualna celina od nekoliko rečenica koja razvija jednu misao i počinje novim redom. Prva rečenica obično saopštava temu pasusa, a ostale je objašnjavaju, dokazuju ili ilustruju primerom. Reč „paragraf“ u srpskom ima i pravno značenje (član zakona), pa se u pisanju tekstova radije koristi „pasus“.
Predstavljanje tuđih reči, ideja ili podataka kao svojih, bez navođenja izvora. Obuhvata prepisivanje bez navodnika, zamenu nekoliko reči uz zadržanu rečeničnu građu, ponovno korišćenje sopstvenog ranijeg rada bez napomene i predaju tuđeg teksta. Posledice na fakultetu kreću se od ponavljanja ispita do disciplinskog postupka. Šta je plagijat.
Skup pravila o pisanju reči: velika i mala slova, spojeno i rastavljeno pisanje, pisanje stranih imena, rastavljanje na kraju reda i znaci interpunkcije. U srpskom važi načelo „piši kako govoriš“ uz malo odstupanja, na primer „predsednik“ se izgovara kao „pretsednik“, a piše sa d. Provera pravopisa upoređuje reči sa spiskom ispravnih oblika.
Priručnik pravopisa koji je 2010. objavila Matica srpska. Smatra se merodavnim izvorom za pravopisna pitanja u srpskom jeziku, uz rečnike Matice srpske i Instituta za srpski jezik SANU. AdeptWrite se u srpskom izdanju na njega oslanja, a pravopisne tvrdnje u vodičima proverava prema njemu. Kada dva izvora daju različita rešenja, prednost ima pravopis.
Skraćena verzija teksta koja zadržava samo glavne misli, izražene vlastitim rečima. Sažetak je mnogo kraći od originala i izostavlja primere i digresije. Kao i parafraza, sažetak tuđeg rada mora da ima citat izvora, čak i kada nijedna rečenica originala nije preostala. Kako napisati sažetak teksta.
Reč istog ili vrlo bliskog značenja kao druga, na primer „veliki“ i „ogroman“ ili „početi“ i „otpočeti“. Sinonimi se retko mogu zameniti bez ostatka, jer se razlikuju po stilskoj boji i slaganju sa drugim rečima: kaže se „jak čaj“, ali ne „snažan čaj“. Izbor treba proveriti u rečniku.
Spisak izvora na kraju rada, poređan po azbučnom ili abecednom redu prezimena autora i oblikovan prema izabranom stilu citiranja. Svaki unos daje autora, godinu, naslov i podatke o izdanju, a po potrebi DOI ili internet adresu. Svaki naveden izvor mora se pojaviti i u tekstu rada.
Skup pravila za navođenje izvora u tekstu i na kraju rada. APA (7. izdanje) je uobičajen u psihologiji, pedagogiji i društvenim naukama, MLA (9. izdanje) u književnosti i jezicima, Chicago u istoriji, a Harvard je porodica stilova autor–godina. Nastavnik, fakultet ili časopis određuje koji se primenjuje, a nikada se ne mešaju.
Rečenica, obično pred kraj uvoda, koja saopštava glavnu tvrdnju eseja ili rada i razloge koje će rad razviti. Dobra teza je konkretna, sporna u dobrom smislu i dovoljno uska da se odbrani u zadatom obimu: „Školske uniforme treba da budu izborne jer ograničavaju izražavanje i opterećuju budžet porodice“ je bolja od „Školske uniforme su zanimljiva tema“. Kako napisati uvod.
Interpunkcijski znak kojim se odvajaju delovi rečenice, nabrajanja i umetnuti članovi. U srpskom se piše pre suprotnih veznika „ali“, „nego“, „već“ i „a“: „Došao je, ali nije ostao.“ Ne piše se između subjekta i predikata. Pogrešno postavljena zapeta može da promeni smisao rečenice, zato je proveravajte pri lekturi.
Rečnik jezika obuhvata celokupan vokabular sa značenjima, a rečnik pojmova samo termine jedne oblasti, ovde pisanja i jezika, sa kraćim i praktičnijim objašnjenjima. Za značenje običnih reči koristite rečnik Matice srpske ili Instituta za srpski jezik SANU.
Da, uz navođenje „Rečnik pojmova AdeptWrite“ i vezu ka ovoj stranici. U akademskom radu navedite i izvorne izvore na koje se definicije oslanjaju, kao što su Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i zvanični vodiči za stilove citiranja.
Predložite ga preko stranice za kontakt. Traženi pojmovi se dodaju kada je definicija napisana i proverena prema merodavnom izvoru, u skladu sa uređivačkom politikom; datum ažuriranja stranice pokazuje kada je spisak poslednji put menjan.