Kako napisati sažetak teksta: koraci, razlika od prepričavanja i primeri sa člankom i lektirom

Sažetak je kratak prikaz glavne misli i najvažnijih tvrdnji teksta, napisan sopstvenim rečima i bez ličnog mišljenja. Pišete ga u pet koraka: pročitajte tekst, izdvojite glavnu misao, označite ključne rečenice, sastavite kratak tekst svojim rečima i uporedite ga s izvorom. Obično je između desetine i četvrtine dužine originala.

Šta je sažetak i kako se piše, najkraće

Sažetak (u školi često i rezime) je kratak tekst koji svojim rečima prenosi glavnu misao i najvažnije tvrdnje dužeg teksta, bez sitnih pojedinosti, primera i ličnog stava. Čitalac koji pročita samo sažetak treba da dobije tačnu sliku o tome šta tekst kaže.

Pišete ga ovako: (1) pročitajte ceo tekst, (2) odredite glavnu misao u jednoj rečenici, (3) izdvojite ključne rečenice po odeljcima, (4) napišite kratak tekst svojim rečima, (5) uporedite ga sa originalom i skratite ga.

Ako vam treba samo okvirna dužina: dobar sažetak je najčešće između desetine i četvrtine dužine izvornika, ali o tačnoj dužini odlučuje zadatak, nastavnik ili mentor. Evo kako to izgleda korak po korak, na srpskim primerima.

Sažetak, rezime, apstrakt, prepričavanje: u čemu je razlika

U srpskom se ovi pojmovi preklapaju, pa se u školi i na fakultetu koriste nedosledno. Najbezbednije je da pitate šta tačno nastavnik očekuje, a razlike su otprilike ovakve.

Dve razlike su najvažnije. Sažetak nije prepričavanje: prepričavate događaje redom, a sažimate ono bitno, i često menjate redosled prema važnosti. Sažetak nije parafraza: parafraza prenosi celu misao u približno istoj dužini, a sažetak bitno skraćuje. Više o tome u vodiču Šta je parafraziranje. Apstrakt naučnog rada ima poseban oblik; za njega postoji pisanje apstrakta.

Korak po korak: kako se piše sažetak

Korak 1. Pročitajte tekst dvaput

Prvo čitanje je za opšti utisak: o čemu je tekst i kakav je (vest, članak, odlomak iz udžbenika, deo romana). Drugo čitanje je olovkom u ruci: podvlačite ono što deluje bitno. Nemojte pisati sažetak dok niste pročitali ceo tekst, jer zaključak često menja značenje početka.

Korak 2. Odredite glavnu misao

Odgovorite jednom rečenicom na pitanje: šta autor želi da kaže? Ako ne možete da je napišete, niste razumeli tekst, pa se vratite na čitanje. U novinskom članku glavna misao je najčešće u naslovu i prvom pasusu; u eseju može biti na kraju.

Korak 3. Izdvojite ključne rečenice po odeljcima

Prođite pasus po pasus i napišite uz svaki jednu ključnu reč ili rečenicu: šta taj pasus dodaje. Obično je to prva ili poslednja rečenica pasusa. Odbacite: primere, ponavljanja, ilustracije, uzgredne napomene, uzvike i ocene.

Korak 4. Napišite sažetak svojim rečima

Sada okrenite tekst i pišite iz sopstvenih beleški, ne iz originala. Tako izbegavate prepisivanje. Poštujte nekoliko pravila:

• pišite u trećem licu i prezentu („Autor tvrdi…“, „U tekstu se navodi…“);
• ne dodajte svoje mišljenje i podatke kojih nema u tekstu;
• zadržite brojeve, imena i termine onakvim kakvi su;
• koristite veznike koji pokazuju odnos (zato, međutim, dakle);
• ne počinjite sa „Ovaj tekst govori o…“ ako vam nastavnik to ne traži: pređite odmah na suštinu.

Korak 5. Uporedite i skratite

Pročitajte sažetak, pa original. Pitajte se: da li sam izostavio nešto bitno? Da li sam dodao nešto što ne piše? Zatim ga skratite: izbacite reči koje ništa ne dodaju („zapravo“, „u principu“, „može se reći da“). Na kraju proverite pravopis.

Primer 1: novinski članak

Izvorni tekst (izmišljen za vežbu, oko 75 reči):

„Opština je prošle nedelje počela sa radovima na rekonstrukciji biciklističke staze duž reke. Staza, duga oko četiri kilometra, godinama je bila oštećena, a biciklisti su se žalili da se po kišnim danima na njoj skuplja voda. Prema rečima predstavnika opštine, radovi će trajati do kraja proleća, a tokom izvođenja biće zatvoren po jedan deo staze. Za vreme radova biciklistima se preporučuje alternativni put kroz park. Završetak radova očekuje se pre početka turističke sezone.“

Glavna misao: opština obnavlja oštećenu biciklističku stazu, radovi traju do kraja proleća.

Ključne rečenice: obnova je počela; staza od oko četiri kilometra bila je oštećena; zatvara se po deo staze; alternativni put kroz park; završetak pre turističke sezone.

Sažetak (oko 30 reči):

„Opština obnavlja oko četiri kilometra dugu biciklističku stazu pored reke, koja je godinama bila oštećena. Radovi traju do kraja proleća, delovi staze se zatvaraju, a biciklisti mogu da koriste put kroz park.“

Šta je izostavljeno: žalbe biciklista, kišni dani i turistička sezona. Šta je zadržano: ko, šta, koliko, dokle i šta to znači za čitaoca. Napomena: tekst je izmišljen radi vežbe i ne opisuje stvarnu stazu.

Primer 2: deo lektire

U školi se sažetak najčešće traži za lektiru: „Sažmite sadržaj dela“ ili „napišite rezime poglavlja“. Ovde se razlikuje sažimanje od prepričavanja. Uzmimo kratak izmišljen odlomak:

Odlomak: „Marko se vratio u selo posle dugo godina u gradu. Sve mu je izgledalo manje nego što je pamtio: kuća, školsko dvorište, put do reke. Susreo je staru učiteljicu, koja ga je prepoznala tek posle nekoliko trenutaka. Razgovarali su o tome ko je ostao, a ko otišao. Uveče je, sedeći ispred kuće, shvatio da je selo ostalo isto, ali da se on promenio.“

Prepričavanje bi pratilo događaje: vratio se, video, susreo učiteljicu, razgovarao, uveče shvatio. Sažetak izdvaja suštinu:

„Marko se posle mnogo godina vraća u rodno selo i shvata da se ono nije promenilo, već on sam.“

Za pravu lektiru sažetak obično sadrži: glavne likove, mesto i vreme, osnovni sukob, tok radnje u nekoliko rečenica i ishod. Nemojte pisati tumačenje (šta delo „poručuje“), osim ako je zadatak baš tumačenje. Uputstvo za svako delo daje nastavnik srpskog jezika, pa se držite njegovih zahteva oko dužine i oblika.

Koliko dugačak treba da bude sažetak

Ne postoji jedno obavezujuće pravilo, ali se mogu koristiti ove orijentacije:

Ove vrednosti su okvirne i služe kao polazna tačka. Ako zadatak navodi broj reči ili rečenica, to je ono što važi. Dužinu u rečima možete lako proveriti brojačem reči.

Sažetak u radu: pasus uz navođenje izvora

Na fakultetu sažetak najčešće koristite kada prikazujete tuđe istraživanje u pregledu literature. Pošto su ideje tuđe, izvor se navodi i kada ih sažimate svojim rečima. Dobra rečenica ima oblik: „Prema istraživanju iz 2019, čitanje u detinjstvu povezano je sa bogatijim rečnikom odraslih (Marković, 2019).“ Podaci u zagradi su izmišljeni i služe samo za oblik. Postupak je isti kao kod parafraze; više u vodiču Kako parafrazirati tekst. O tome zašto bez izvora i dobar sažetak može biti plagijat pogledajte Šta je plagijat. Oblik navoda možete dobiti pomoću generatora citata i spiska literature.

Alat za sažimanje teksta: čemu služi i gde ga proveriti ručno

Sažimanje teksta na AdeptWrite-u nudi tri izlaza: po tačkama, pasus i jednu rečenicu. Primate do 6.000 karaktera po jednom pokretanju. Koristan je kada želite brz pregled dugog teksta ili probni sažetak koji zatim prepravljate.

Alat je pomoć, a ne zamena za čitanje. Rezultat uvek uporedite sa originalom:

• Brojevi i imena. Proverite da li se poklapaju sa izvorom.
• Izostavljeno. Da li je neka bitna tvrdnja ispuštena?
• Dodato. Alat treba da koristi samo ono što je u tekstu; ako vidite tvrdnju kojoj ne nalazite mesto u originalu, izbrišite je.
• Naglasak. Da li je važna stvar zaista postala glavna?
• Jezik. Prođite tekst kroz proveru pravopisa.

Za školski zadatak sažetak koji vam napravi alat ne možete predati kao svoj ako pravila škole to ne dozvoljavaju. Iskoristite ga kao probni nacrt, a pravi sažetak napišite sami; tek tako vežbate razumevanje, zbog čega se zadatak i daje. Pitanje korišćenja veštačke inteligencije u školi obrađeno je u vodiču Šta je ChatGPT.

Šta ne sme da se nađe u sažetku

• Lični stav („po mom mišljenju“, „mislim da je autor u pravu“).
• Podaci koje nema u tekstu. Ni tačni podaci iz vašeg znanja ne pripadaju sažetku tuđeg teksta.
• Doslovni delovi bez navodnika. Ako vam je neka formulacija nezamenljiva, stavite je pod navodnike i navedite izvor.
• Pojedinosti i primeri koji nisu neophodni za razumevanje.
• Promenjeno značenje. „Neki stručnjaci smatraju“ i „stručnjaci smatraju“ nisu isto.

Najčešće greške i kako ih ispraviti

1. Prepisivanje prvih rečenica. Sažetak od prvih nekoliko rečenica originala nije sažetak. Ispravka: pišite iz beleški.
2. Prepričavanje umesto sažimanja. Ako vaš tekst prati svaki događaj redom, skratite ga na glavne preokrete.
3. Predugačak sažetak. Ako je blizu originala, nije sažet; izbacite primere.
4. Dodavanje tumačenja. Odvojite sažetak od analize.
5. Gubljenje glavne misli. Počnite od nje, ne od detalja.
6. Nenavođenje izvora u radu. Sažetak tuđeg teksta u radu uvek ima izvor.

Vežba: sažmite sami

Uzmite izmišljeni tekst: „Sve više učenika koristi mobilne aplikacije za učenje stranih jezika. Prednost je što se uči u kratkim razmacima, tokom dana, bez odlaska na čas. Nastavnici, međutim, upozoravaju da aplikacije retko podstiču govor i da učenici često ostaju na nivou prepoznavanja reči. Zato preporučuju kombinaciju aplikacije i razgovora sa sagovornikom.“

Pokušaj pre rešenja: glavna misao je da aplikacije pomažu u učenju jezika, ali ne zamenjuju govor. Sažetak: „Aplikacije omogućavaju učenje stranih jezika u kratkim razmacima, ali retko podstiču govor, pa nastavnici preporučuju da se kombinuju sa razgovorom.“ Primetite da su izostavljeni „sve više učenika“ i „bez odlaska na čas“, a sačuvani su prednost, mana i preporuka.

Kontrolna lista

• Pročitao sam ceo tekst pre pisanja.
• Glavnu misao mogu da kažem jednom rečenicom.
• Pisao sam iz beleški, svojim rečima, u trećem licu.
• Nema ličnog mišljenja ni novih podataka.
• Brojevi, imena i termini se poklapaju sa izvorom.
• Dužina odgovara zadatku.
• Izvor je naveden, ako je sažetak deo rada.
• Pravopis je proveren.

Zaključak

Dobar sažetak pokazuje da ste razumeli tekst: znate šta je bitno, a šta se može izostaviti. Čitajte dvaput, odredite glavnu misao, pišite iz beleški i uporedite sa originalom. Alati mogu da ubrzaju pregled, ali odluku o tome šta je suština donosite vi. Za srodne pojmove pogledajte rečnik pojmova.

← Svi vodiči