Šta je plagijat: vrste, primeri iz seminarskih i diplomskih radova i kako ga izbeći

Plagijat je predstavljanje tuđih reči, ideja, podataka ili sopstvenog ranije predatog rada kao novog, bez navođenja izvora. Ne mora biti namerno: i slabo izmenjena parafraza ili izostavljen navod mogu se oceniti kao plagijat. Izbegava se razumevanjem izvora, pisanjem svojim rečima, navodnicima za doslovne delove i tačnim navođenjem literature.

Šta je plagijat

Plagijat je kada se tuđe reči, ideje, podaci, slike ili rezultati predstave kao sopstveni, odnosno kada se ne navede odakle potiču. Reč dolazi iz latinskog (plagium, otmica), a u školi i na fakultetu se koristi za svaki rad u kome čitalac ne može da razluči šta je autorovo, a šta preuzeto.

Najvažnije je da razlikujete tri stvari. Ideja koju ste pročitali i želite da iskoristite zahteva navođenje izvora. Formulacija koju ste preuzeli doslovno zahteva navodnike i izvor. Opšte poznate činjenice (na primer da je Beograd glavni grad Srbije) ne zahtevaju izvor. Plagijat nastaje onda kada se jedna od prve dve stavke preuzme bez traga o poreklu.

Pri tom namera nije uslov da bi neki rad bio problematičan. Nastavnik ili komisija procenjuju šta piše u radu, a ne šta ste hteli. Zato je navika da se izvor beleži odmah, dok čitate, važnija od svake provere na kraju.

Vrste plagijata sa primerima

Uzećemo jedan izmišljen izvorni pasus, napisan za ovaj vodič, i pokazati kako izgledaju najčešći oblici.

Izvor (izmišljen, autor Jovanović, 2021): „Učenici koji redovno čitaju van nastave prosečno imaju bogatiji rečnik, jer se nove reči susreću u smislenom kontekstu, a ne kao spisak za pamćenje.“

1. Doslovno preuzimanje

Ceo pasus ili rečenica prepišu se bez navodnika i izvora: „Učenici koji redovno čitaju van nastave prosečno imaju bogatiji rečnik, jer se nove reči susreću u smislenom kontekstu.“ Ovo je najlakše otkriti i najstrože ocenjuje. Ako rečenicu želite da zadržite, stavite je pod navodnike i dodajte izvor sa stranom.

2. Loša parafraza (mozaični plagijat)

Zamene se samo pojedine reči, a redosled i gradnja ostanu: „Đaci koji često čitaju izvan časova u proseku poseduju bogatiji vokabular, pošto se nove reči sreću u smislenom kontekstu, a ne kao lista za učenje napamet.“ Izvor nije naveden, a rečenica je kalka originala. Ovo je najčešća greška u seminarskim radovima, pogotovo kada se tekst „prerađuje“ sinonimima. Kako se to izbegava, objašnjava vodič Kako parafrazirati tekst.

3. Ispravna parafraza sa izvorom

„Čitanje izvan nastave pomaže rečniku zato što učenik nove reči upoznaje u rečenici sa značenjem, a ne iz pojedinačnih spiskova (Jovanović, 2021).“ Gradnja je sopstvena, značenje isto, izvor naveden. To nije plagijat. Razlika između parafraze i srodnih pojmova opisana je u vodiču Šta je parafraziranje.

4. Autoplagijat (samoplagijat)

Isti rad, ili njegov veliki deo, predaje se ponovo u drugom predmetu, ili se pasus iz seminarskog rada ubaci u diplomski bez napomene. Većina fakulteta to smatra kršenjem pravila, jer se isti rezultat vrednuje dvaput. Ako želite da se oslonite na sopstveni raniji rad, navedite ga kao izvor ili se unapred dogovorite sa mentorom.

5. Plagijat bez navoda ideje

Nema nijedne prepisane reči, ali je misao, redosled argumenata ili neobičan zaključak preuzet iz tuđeg rada bez pominjanja autora. To je teže otkriti programom, ali ga mentor i recenzent često prepoznaju, jer znaju literaturu.

6. Plagijat prevoda

Tekst sa engleskog ili nekog drugog jezika prevede se na srpski i preda kao sopstveni. Izvor mora biti naveden i tada, a u radu mora biti jasno da je prevod vaš. Najčešće se javlja u radovima za koje je literaturu najlakše naći na engleskom. Program za proveru koji traži samo srpske izvore to neće primetiti, ali komisija hoće.

7. Pogrešno pripisivanje i izmišljeni izvori

Navesti izvor koji ne postoji, ili izvor koji ne govori ono što mu pripisujete, nije plagijat u užem smislu, ali se u akademskom okruženju tretira kao ozbiljna povreda poštenja. Ovo je posebno važno kada se literatura sastavlja uz pomoć alata za pisanje: svaki izvor proverite u bibliotečkom katalogu ili na stranici časopisa.

Plagijat u srpskoj školi i na fakultetu

U osnovnoj i srednjoj školi plagijat se obično pojavljuje u domaćim zadacima, sastavima i maturskim radovima. Učenik prepiše odlomak sa interneta, a nastavnik to primeti po promeni stila: rečenice su odjednom duže, rečnik stručniji, a pravopis besprekoran. Reakcija zavisi od škole, ali je razgovor sa učenikom i ponavljanje rada češći ishod nego formalna sankcija.

Na fakultetu su pravila obično pisana u statutu, pravilniku o studijama ili posebnom pravilniku o akademskom integritetu i etici. Sadržaj se razlikuje od ustanove do ustanove, pa je jedini pouzdan savet da pročitate dokument svoje ustanove i uputstvo za izradu završnog rada. Sa strane mentora, odnosno komisije, ovo su tipične stvari na koje se obraća pažnja u seminarskom, završnom, master ili doktorskom radu:

• da li se literatura u radu poklapa sa literaturom na kraju,
• da li citati imaju navodnike i stranu,
• da li su tabele, grafikoni i slike označeni i navedeni sa izvorom,
• da li je izveštaj o sličnosti pregledan i objašnjen kada ga fakultet traži,
• da li se student sa tekstom snalazi na odbrani.

Svako ko je ikada branio rad zna da je poslednja stavka često presudna: ako ne umete da objasnite sopstveni pasus, komisija će posumnjati bez obzira na to šta kaže program.

Neke ustanove u Srbiji koriste komercijalne sisteme za proveru sličnosti, neke domaće i evropske baze, a neke samo pregled mentora. Koji se sistem koristi i koji se procenat sličnosti toleriše, određuje ustanova. Ne postoji opšta srpska brojka „dozvoljenog“ plagijata i ne treba verovati onome ko je navodi bez dokumenta. Ako vas zanima kakav je dokument, pitajte studentsku službu ili mentora.

Kako čitati izveštaj o sličnosti

Izveštaj o sličnosti (u razgovoru „procenat plagijata“) pokazuje koliko se tekst poklapa sa izvorima u bazi. To je pokazatelj za pregled, a ne presuda. Isti procenat može značiti sasvim različite stvari.

Dva pravila za čitanje: poklapanje nije isto što i namera, i odsustvo poklapanja nije dokaz originalnosti. Program ne vidi prevod, ne vidi ideju prenetu bez reči i ne vidi izvor koji nije u njegovoj bazi. Zato čovek koji čita izveštaj uvek mora da pogleda same pasuse.

Kako izbeći plagijat: postupak

1. Beležite izvor odmah. Uz svaku belešku zapišite autora, godinu, naslov i stranu. Bez toga kasnije traženje oduzima više vremena nego pisanje.
2. Razlikujte svoje od tuđeg u beleškama. Doslovne delove stavljajte pod navodnike već u beleškama, a sopstvene komentare označite drugačije.
3. Razumite pre nego što pišete. Zatvorite izvor, rečima objasnite misao sebi, pa zapišite. Tek tada proverite da nije ostalo ništa iz izvora osim činjenica.
4. Parafrazirajte gradnjom, ne samo rečima. Promenite redosled, spojite ili podelite rečenice, zadržite značenje.
5. Citirajte kada je formulacija bitna. Doslovan navod pod navodnicima, sa stranom, i bez preterivanja: rad koji se uglavnom sastoji od citata slabo pokazuje vaše razumevanje.
6. Navodite izvor i za slike, tabele i podatke.
7. Sastavite spisak literature po pravilima koja tražite. Ustanove traže različite stilove (APA, Čikago, Harvard, ISO 690 ili sopstveni). Proverite uputstvo ustanove.
8. Proverite rad pre predaje i pogledajte svako označeno mesto.

Kako AdeptWrite alati mogu da pomognu

AdeptWrite ne zamenjuje nastavnika, mentora ni sistem koji koristi vaša ustanova. Evo šta alati stvarno rade.

Provera plagijata pretražuje otvorene izvore (enciklopedijske i akademske) tako što koristi nekoliko karakterističnih fraza iz vašeg teksta, a ne ceo tekst. Pokazuje procenat poklapanja, poklopljene pasuse i spisak izvora koji su zaista pretraženi. Ima donju granicu od 30 reči i gornju od 6.000 karaktera po proveri. Procenat 0 ne znači „potpuno originalno“, nego samo da u pretraženim izvorima nije nađeno poklapanje. Ne pristupa zatvorenim bazama radova ni privatnim dokumentima i nije zamena za sistem vaše ustanove ni njegov rezultat.

Parafraziranje teksta nudi predlog drugačije formulacije u sedam režima, uključujući akademski. Predlog je polazna tačka: proverite da li je značenje isto, da li su brojevi i termini tačni i dodajte izvor. Parafraza koju ste pustili alatu bez izvora je i dalje tuđa misao.

Citiranje literature pomaže da sastavite navode i spisak literature u traženom stilu. Podatke o izvoru (autor, godina, izdavač) unosite i proveravate sami.

Sažimanje teksta je korisno za beleške, ali i sažetak mora imati naveden izvor.

Ako vas zanima koliko je pouzdana provera da li je tekst napisao program, pročitajte Kako rade AI detektori. To je posebno pitanje i ne treba ga mešati sa proverom plagijata: AI detektor procenjuje stil, a ne poreklo teksta.

Najčešće greške

• Zamena nekoliko reči sinonimima i uverenje da je to parafraza.
• Izvor naveden samo na kraju rada, a ne u tekstu uz tvrdnju.
• Citat bez navodnika jer „ionako stoji izvor“.
• Preuzimanje izvora iz tuđeg spiska literature bez čitanja dela (pomenuti rad možda ne kaže ono što mislite).
• Preuzimanje prevoda bez naznake da je prevod.
• Oslanjanje samo na procenat u izveštaju: ni nizak ni visok procenat ne govori sve.
• Slanje teksta iz generativnog alata kao sopstvenog bez provere i bez poštovanja pravila ustanove o upotrebi takvih alata.

Šta ako ste optuženi, a niste prepisivali

Ako vam je rečeno da rad ima previsok procenat sličnosti, ne panikarite i ne brisanjem teksta menjajte dokaze. Zatražite izveštaj i pogledajte koja su mesta označena. Mnoga poklapanja su spisak literature, navodi i opšti izrazi. Prikupite beleške, ranije verzije dokumenata i izvore koje ste koristili, jer pokazuju kako je rad nastajao. Obratite se mentoru ili savetniku za studente i pozovite se na pravilnik ustanove. Ako ste zaista propustili navod, ispravite ga i recite to otvoreno: iskren ispravljeni propust se razlikuje od prikrivanja.

Kontrolna lista pre predaje

• Svaka tuđa činjenica, ideja i podatak ima izvor u tekstu.
• Doslovni delovi su pod navodnicima i imaju stranu.
• Parafraze su zaista drugačije izgrađene, a značenje je isto.
• Spisak literature odgovara navodima u tekstu i traženom stilu.
• Slike, tabele i grafikoni imaju izvor.
• Ne ponavljate raniji sopstveni rad bez napomene.
• Pregledali ste svako mesto koje je označila provera.
• Znate da objasnite svaki pasus sopstvenim rečima.

Zaključak

Plagijat nije samo prepisivanje; to je svaki rad u kome čitalac ne može da vidi gde se završavaju tuđe misli, a počinju vaše. Dobra navika je jednostavna: beležite izvor odmah, pišite tek kad razumete, doslovno navodite pod navodnicima i proverite sebe pre nego što to učini neko drugi. Pre nego što predate rad, proverite uputstvo ustanove, a kratke pojmove nađite u rečniku pojmova.

← Svi vodiči