Reči koje se često mešaju u srpskom jeziku: pravila i primeri za svaki par

Najčešće se mešaju „da li“ i „dali“, „neću“ i „ne ću“, „ja bih“ i „ja bi“, č i ć, đ i „dj“, kao i sastavljeno i rastavljeno pisanje (npr. „na primer“, „pre svega“, „nijedan“). Za svaki par ispod stoji kratko pravilo prema Pravopisu Matice srpske (2010) i rečenica za uzor, a na kraju kontrolna lista.

Koji se parovi reči najčešće mešaju

Najčešće greške u srpskom pisanju nisu retke reči, nego sitni parovi koje svi znamo izgovoriti: da li / dali, neću / ne ću, ja bih / ja bi, č / ć, đ / dj, uopšte / uopće i čitav niz izraza koji se pišu sastavljeno ili rastavljeno. Zajedničko im je to što se u govoru ne čuje razlika, pa je u pisanju nema ko da ispravi, a poruke, mejlovi i prijave se pišu brzo i bez prekida.

U nastavku je svaki par obrađen po istom obrascu: pravilo u jednoj rečenici, primer ispravne upotrebe i napomena kada se greška najčešće javlja. Osnova su pravila Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske (2010), koji se u Srbiji koristi kao merodavan pravopis. Tekst je pisan ekavicom i latinicom, kao u svakodnevnoj upotrebi u Srbiji.

Brza tabela, a objašnjenja slede u odeljcima:

„Da li“ ili „dali“

Upitna čestica „da li“ piše se rastavljeno. „Dali“ je oblik glagola dati: oni su dali.

• Ispravno: Da li je prijava za upis već otvorena?
• Ispravno: Profesori su nam dali dodatni rok za predaju rada.
• Pogrešno: Dali ste primili moj mejl?

Kratak test: ako rečenica ne govori o davanju nečega, a postavlja pitanje, reč je o upitnoj čestici i piše se „da li“. Pojedinačni unosi o ovom paru nalaze se u pravopisnoj bazi: da li ili dali.

Odrični oblici: neću, nemam, nisam, ne znam

Ovo je jedan od najčešćih propusta, jer se odrica „ne“ u srpskom piše na dva načina.

Sastavljeno se piše uz tri glagola u sadašnjem vremenu: biti (nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu), imati (nemam, nemaš, nema, nemamo, nemate, nemaju) i hteti (neću, nećeš, neće, nećemo, nećete, neće). Tu se oblici i izgovaraju kao jedna reč.

Rastavljeno se „ne“ piše uz sve ostale glagole: ne znam, ne mogu, ne želim, ne volim, ne stižem, ne treba.

Razdvojeno „ne ću“ u standardnom tekstu je greška. Obratite pažnju i na oblik „neznam“, koji nastaje kada se „ne“ spoji sa glagolom uz koji se piše rastavljeno. Primer za oba pravila nalazi se u unosima ne znam ili neznam, neću ili ne ću i nemam ili ne imam.

U zapovesti se koristi oblik nemoj (Nemoj da kasniš na razgovor za posao).

Kondicional: „ja bih“, „ti bi“, „mi bismo“

Pomoćni glagol u kondicionalu menja se po licima, a najčešće greške su „ja bi“ i „mi bi“.

• Pogrešno: Ja bi rado došla na promociju.
• Ispravno: Ja bih rado došla na promociju, ali radim do pet.
• Pogrešno: Mi bi se upisali da nije skupo.
• Ispravno: Mi bismo se upisali da nije skupo.

Ovaj propust je toliko čest u porukama da ga prepoznaje i alat za proveru pravopisa. Detaljnije u unosima ja bih ili ja bi i mi bismo ili mi bi.

Slova č i ć

Srpski razlikuje dva glasa koja se u nekim krajevima ne razlikuju u govoru, pa se u pisanju mešaju. Prema pravopisu, odgovarajuće slovo zavisi od reči, a nekoliko oslonaca ipak pomaže.

• Parovi koji menjaju značenje: čuti (primiti zvuk) i ćutati (ne govoriti); čar (draž) i ćar (dobit); kuča ne postoji, ispravno je kuća.
• Nastavci: prezimena i mnoge imenice završavaju na -ić: Petrović, Jovanović, Marković. Oblik „-ič“ nije srpski.
• Infinitivi na -ći: doći, naći, pomoći, reći pišu se sa ć; u sadašnjem vremenu menjaju se po obrascu dođem, nađem, pomognem.
• Imenice sa ć: braća, noć, moć, kuća.

Praktičan savet: kod reči u kojima niste sigurni, otvorite rečnik ili proverite reč u alatu za proveru reči, jer za č i ć ne postoji univerzalno pravilo, nego se uči po rečima i nastavcima.

• Pogrešno: Petrovič je potpisao ugovor.
• Ispravno: Petrović je potpisao ugovor.
• Ispravno: Ćutaj i slušaj, nećeš ništa čuti ako pričaš.

Slovo đ i „dj“

Glas đ piše se slovom đ: đak, đavo, među, rođendan, takođe, građanin, Đorđe. Zapis „dj“ za taj glas (djak, takodje, rodjendan, Djordje) uobičajena je zamena kada tastatura nema dijakritike, ali u standardnom tekstu je greška.

Pažnja: nije svako „dj“ pogrešno. U ijekavskim oblicima to su dva glasa, pa se piše „dj“: djevojka, djeca, odjel (u ijekavici). U ekavskom standardu oni glase devojka, deca, odeljenje. Greška je samo kada se „dj“ koristi umesto đ.

• Ispravno: Svaki đak u razredu dobio je novu čitanku.
• Ispravno: Takođe vas molimo da dostavite overenu kopiju diplome.
• Pogrešno: Takodje vas molimo...

Unosi: đak ili djak, takođe ili takodje. O razlici ekavice i ijekavice pogledajte vodič latinica, ćirilica, ekavica i ijekavica.

Uopšte, uopće i srodni parovi

U srpskom standardu piše se uopšte (i opšti, opština, uopšteno), a hrvatski oblik je uopće (opći, općina). Isto važi za druge parove koje u Srbiji ne biste pisali kao u Zagrebu: hiljada (ne tisuća), nedelja (ne tjedan), univerzitet (ne sveučilište), takođe (ne također).

• Ispravno (Srbija): Uopšte nisam znao da je ispit pomeren.
• Pogrešno za srpski standard: Uopće nisam znao...

Ovo nije vrednosna ocena jezika, nego pitanje norme. Pišete li za čitaoce u Srbiji, držite se srpskih oblika; pišete li za Hrvatsku, važi njihova norma. Evropa se u Srbiji piše sa Ev-: Evropa, evropski, ne Europa (unos: Evropa ili Europa).

Sastavljeno ili rastavljeno: izrazi koji muče

Nema jednog pravila, ali većina grešaka se svodi na nekoliko dobro poznatih izraza.

Rastavljeno se piše:

• na primer (skraćeno npr.), ne naprimer;
• pre svega, ne presvega;
• bez obzira, ne bezobzira;
• u redu, ne uredu;
• s tim u vezi, po pravilu, za sada.

Sastavljeno se piše:

• nijedan, nijedna, nijedno (zamenica koja znači „nikoji“);
• ništa, niko, nikad, nigde (negacije);
• uprkos, uglavnom, naročito.

Ovde je pravilo najpouzdanije pamtiti kao spisak. Pojedinačne unose imate za u redu ili uredu, pre svega ili presvega, bez obzira ili bezobzira, na primer ili naprimer i nijedan ili ni jedan.

Pažljivo sa „ni jedan“: kada je reč o isticanju („ni jedan ni drugi“), piše se rastavljeno; kad znači „nikoji“, piše se zajedno: Nijedan kandidat nije stigao na vreme. Detalje o ovoj temi videćete i u vodiču Sastavljeno i rastavljeno pisanje.

Veliko slovo: srpski jezik, jezik, ime

Za razliku od engleskog, nazivi jezika i naroda u srpskom se pišu malim slovom kad su pridev ili naziv jezika: srpski jezik, engleski, nemački, ali je velikim slovom Srbija, Srbin. Zato su pogrešni oblici „Srpski jezik“ usred rečenice i „srbija“. Isto važi za školski predmet: u rečenici Sutra imam srpski jezik. piše se malim slovom. Videti i unos srpski jezik ili veliko slovo.

Primer pre i posle: poruka profesoru

Evo kratke poruke, kakvu student često napiše na brzinu:

Pre: Postovani profesore, dali bi mogli da pomerimo konsultacije za cetvrtak? Ne mogu da dodjem u utorak, jer neznam da li cu stici sa posla. Takodje nemam jos zavrsen drugi deo rada.

Posle: Poštovani profesore, da li bismo mogli da pomerimo konsultacije za četvrtak? Ne mogu da dođem u utorak jer ne znam da li ću stići sa posla. Takođe, još nemam završen drugi deo rada.

Šta je ispravljeno: „dali bi mogli“ postaje „da li bismo mogli“ (upitna čestica i oblik „bismo“ jer se prvo lice množine odnosi na „mi“); „neznam“ postaje „ne znam“; vraćene su dijakritike (č, ć, đ, š); a iza „takođe“ stoji zarez jer je reč uvodna. Poruka nije postala ni formalnija ni duža, samo je čitljivija i ostavlja bolji utisak.

Primer pre i posle: prijava za posao

Pre: Ja bi voleo da radim kod vas, bez obzira sta bude. Nemam iskustva ali ne cu da odustanem i uvek sam spreman da ucim.

Posle: Voleo bih da radim kod vas. Iako nemam iskustva, neću odustati i uvek sam spreman da učim.

Ovde se vidi koliko pomažu tri pravila odjednom: „ja bi“ postaje „bih“, „ne cu“ postaje „neću“, a pred „ali“ i „iako“ pravilno se postavlja zarez. Ispravljena je i rečenica, jer „bez obzira šta bude“ zvuči nezgrapno u molbi. O sastavljanju takve prijave pročitajte i vodič Kako napisati motivaciono pismo.

Iako, i ako, mada

Reči „iako“ i „i ako“ izgledaju slično, a značenja su različita.

• iako (sastavljeno) je veznik sa značenjem „mada, premda“: Iako je padala kiša, utakmica je odigrana.
• i ako (rastavljeno) je veznik „ako“ sa česticom „i“: Dođi i ako zakasniš. Ovakva upotreba je ređa, pa je u većini rečenica koja počinje suprotnošću potreban oblik „iako“.

Predlog „s“ ili „sa“

I „s“ i „sa“ su pravopisno dopušteni, ali se u pisanom tekstu preporučuje da se „sa“ koristi ispred reči koje počinju glasovima s, š, z, ž (sa sestrom, sa žurke, sa zadatkom), a „s“ ispred ostalih (s prijateljima, s posla). U zvaničnim dopisima držite se jednog izbora kroz ceo tekst. Ovo je preporuka u duhu pravopisa, a ne stroga zabrana, pa jedan od ova dva oblika sam po sebi ne treba da vam bude razlog za crvenu zastavicu.

Najčešće greške u praksi

1. Pisanje bez dijakritika (cekam, zelim, sto) u poslovnim mejlovima. Ovo čitaoca ne sprečava da razume, ali ostavlja utisak nepažnje i zbunjuje kad reč ima više značenja (sto kao broj i što kao veznik).
2. Mešanje skripti i pisanje „ćirilica u latinici“ u istoj rečenici bez razloga.
3. Prevod sa engleskog rečenicu po rečenicu, pa i greške redosleda reči.
4. Slepo prihvatanje svih predloga alata. Alat predlaže, a vi odlučujete u skladu sa kontekstom.

Kako da proverite svoj tekst

Alat za proveru pravopisa na ovom sajtu radi u pregledaču i traži česte propuste, među njima „neznam“ i „ja bi“. On ne zamenjuje Pravopis Matice srpske niti lektora: pokriva ograničen skup pravila i parova i ne proverava svaku reč u jeziku. Pogledajte Proveru pravopisa za pravopisne dvojbe, a Proveru gramatike za nezgrapne rečenice i gramatiku. Po jednom pokretanju prima se do 6.000 karaktera. Ako vas zanima da li je neka reč u rečniku, koristite Proveru reči.

Savet za školske i fakultetske radove: najpre sami pročitajte rad naglas, jer se greške poput „dali“ i „ja bi“ lakše čuju nego vide. Zatim ga provucite kroz alat, pa tek onda predajte.

Kontrolna lista pre slanja

• „Da li“ je rastavljeno u pitanjima.
• „Neću“, „nemam“, „nisam“ su sastavljeni; ostali glagoli sa „ne“ rastavljeni.
• „Ja bih“, „ti bi“, „mi bismo“, „vi biste“ – oblik odgovara licu.
• Slova č, ć, đ, š, ž su na svojim mestima (nema „dj“ umesto đ).
• Pišem „uopšte“, „hiljada“, „Evropa“ – srpski oblici.
• „Na primer“, „pre svega“, „bez obzira“, „u redu“ su rastavljeni; „nijedan“ je sastavljen.
• Nazivi jezika su malim slovom, imena država velikim.
• Tekst sam još jednom pročitao/la pre slanja.

Zaključak

Ove sitnice čine razliku između teksta koji deluje pažljivo i onog koji deluje na brzinu napisan. Dovoljno je da usvojite desetak pravila iz ovog vodiča, a ostalo će vam pokazati provera. Više pravila o pisanju zareza potražite u vodiču o interpunkciji, a nazive i pojmove u rečniku pojmova.

← Svi vodiči